2014 - 23. avgust, antički Mesini

Odlučili smo da naše letovanje u Grčkoj ne svedemo isključivo na lenstvovanje i baškarenje po peščanoj plaži i brčkanje u toplom, ustalasanom moru. Iako zvuči sjajno, posle nekoliko dana ume da postane dosadno. Zato smo rešili da danas, umesto na popodnevnu partiju plivanja i sunčanja, odemo do antičkog Mesinija koji je od našeg letovališta udaljen nešto manje od 30 km.

Antički Mesini osnovan je u IV veku p.n.e. nakon bitke kod Leuktre koja se odigrala se 371. p.n.e. između Tebe i Sparte (i njihovih saveznika). Tom prilikom, tebanska vojska je nanela težak poraz brojčano nadmoćnijim Spartancima. U ovoj bici je poginuo i spartanski kralj Kleombrot. Ovom pobedom Tebe okončan je 350 godina dug period spartanske vladavine u ovom delu današnje Grčke. 

Polovinom II veka p.n.e. ova oblast se našla pod uticajem rimske Republike, pa se danas u antičkom Mesiniju mogu videti i grčki i rimski spomenici.  

Grčki putopisac Pausanija prošao je ovim krajevima polovinom II veka nove ere. Pausanija je poznat po svom putopisnom delu „Opis Grčke“ (Ἑλλάδος περιήγησις) u kome je u 10 knjiga detaljno prikazao sve najvažnije lokalitete i znamenitosti Grčke.

Arheološka i istorijska istraživanja na lokalitetu antičkog Mesinija počela su krajem XIX i koliko smo mi uspeli da vidimo, na nekim mestima radovi su još uvek u toku. Ono što je zanimljivo (ali i važno) za ovaj lokalitet jeste činjenica da posetioci danas mogu da vide sve zgrade i hramove koje je i sam Pausanija video i opisao prilikom svoje posete, pre više od 1800 godina.

Dodir daleke prošlosti

Teatar

Jedan od prvih spomenika na koji smo naišli je ovaj teatar u kome su se u uglavnom održavali važni politički skupovi.

Ostaci kuće sa fontanom

Asklepion

U staroj Grčkoj i Rimu, asklepion je bio hram posvećen bogu medicine, Asklepiju (u starom Rimu se zvao Eskulap). Iz nekog razloga, u starom Mesiniju, asklepion je bio muzej umetničkih dela, uglavnom statua, a ne mesto na koje su bolesni dolazili da potraže pomoć i izlečenje.

Ekklesiasterion (Odeon u okviru asklepiona)

Eklesiasterion se nalazi u okviru asklepiona. Ovaj elegantan mali teatar korišćen je za političke skupove ali i za pozorišne i muzičke predstave.

Tabla sa opisom pogrebnog spomenika

Rimska vila

Predah u hladovini trske

Gimnazijum i stadion

Setidin mauzolej (Tiberius Claudius Saethida Caelianus)

Tiberius Claudius Saethida Caelianus, skraćeno Setida, bio je rimski senator i sveštenik visokog ranga koji je u Mesiniju živeo u vreme rimskog cara Marka Aurelija. Takođe, bio je veliki dobročinitelj i uvaženi građanin Mesinija.

Kroz gimnazijum...

... do svetilišta heroja

Unutar teatra

Zagonetni natpis unutar teatra

Tokom razgledanja spomenika u antičkom Mesiniju nismo imali nikakvu brošuru ili bilo kakvo drugo štivo koje bi nam pomoglo da se snađemo. Ponegde su bile postavljene table koje su nam „na kašičicu“ govorile pored kojih spomenika ili ostataka građevina prolazimo. Bez obzira na to, bilo je pravo uživanje prošetati stazama ovog drevnog grada.

Dva dana nakon naše posete, veliki požar je zahvatio obronke oko starog Mesinija. Zbog požara su evakuisana čak četiri okolna sela, ali požar nije oštetio Mesini.

2014 - 20. avgust, preko Korintskog kanala do Mesinija

Od Novog Pantelejmona do našeg hotela u mesinskom zalivu predstoji nam put od oko 630 km. Nakon više od 4 i po sata vožnje i pređenih 460 km stižemo do Korintskog kanala koji se nalazi u blizini grada Korinta po kome je verovatno i dobio ime. Kanal povezuje Korintski zaliv i Egejsko more i „odseca“ Peloponez od ostatka grčkog kopna. 

Katanci i mašnice za uspomenu...

Ideja o probijanju kanala stara je barem 2600 godina, ali je realizovana tek krajem XIX veka. Na obali kanala stoji ova spomen ploča, posvećena mađarskim inženjerima koji su uprkos brojnim problemima i teškoćama uspeli da završe radove i kanal je konačno otvoren 1893. godine.   

Spomen obeležje: inženjeri István Türr i Béla Gerster zaslužni su za završetak kanala

Platforma za bandži skokove

Kanal je relativno uzan, ali su njegove strane visoke oko 75 metara (mereno od površine mora), pa je s donje strane mosta kojim se odvija saobraćaj preko kanala napravljena platforma za bandži skokove. Dok smo mi čekali da se na ulazu u kanal pojavi neki brod, nismo videli nijednog bandži-skakača u akciji.

Prolazak brodova kroz kanal je svojevrsna turistička atrakcija. Kada su se na ulazu u kanal pojavili remorker koji vuče brod i čamci koji su išli iza njih, na mostu su se okupili posetioci koji su (kao i mi) posmatrali njihov prolazak celom dužinom kanala.
Kanal je dugačak 6,3 km, širok nešto manje od 25 metara što je nedovoljno za prolazak velikih teretnih brodova, ali je ova širina sasvim dovoljna za turističke brodove i jahte kojih godišnje prođe oko 16000. Prolaskom kroz kanal značajno se skraćuje put, jer je plovni put koji vodi oko Peloponeza duži za oko 700 km.

Remorker u akciji

Kad su prošle lađe, pravimo jedan selfi za uspomenu i nastavljamo put...

Pogled iz hotelske sobe (tj. sa terase)

Kada smo stigli u hotel, prvi utisci su bili izvanredni. Tokom narednih dana, novi dobri utisci su se samo ređali. Dakle, naš izabrani hotel na obali mesinskog zaliva bio je pun pogodak: relativno mali, sa samoj obali, sa sopstvenom velikom peščanom plažom, sa dovoljno ležaljki i suncobrana da u svako doba dana možemo da pronađemo mesto za uživanje pod suncem ili suncobranom. Morska voda je uvek bila topla i čista, skoro stalno je duvao vetar (nekad samo povetarac, a nekad i jači vetar), a more je retko kad bilo sasvim mirno - bez talasa. Pesak, vetrić, talasi... savršenstvo u tri reči!

Kao što to obično radimo kad stignemo na more, tako smo se i sada odmah presvukli u kupaće kostime i garderobu za plažu/plivanje i bacili se u more! Nema ničeg lepšeg posle celodnevnog puta nego uživanje u toplom moru, na plaži koja je već skoro opustela. Kada je sunce počelo da zalazi, prošetali smo oko hotela i plaže i videli da svuda ima puno zelenila, od cveća do ljutih papirčica.

Papričice smo odneli Leli koja je dogodine odgajila novu generaciju ovih „otrovčića“

Plaža Paralia Mpoykas Messinis

Neumorni plivači i Kalamata u pozadini

450 km udaljeni od libijske obale

Volim kada se nađemo na mestu koje je daleko od velikih turističkih centara, daleko „od svega“. Plaža na kojoj stojimo gleda ka beskrajnoj pučini, pravo ka obali Afrike!

Al otro lado del mar... es África!

2014 - 19. avgust, Beograd - Novi Pantelejmon

Od jula meseca slušamo u raznim vestima o gužvama na graničnim prelazima ka Grčkoj. I tako je svake godine, ko zna već koliko godina unazad. Da bismo sebe poštedeli nerviranja i višesatnog čekanja na graničnim prelazima, u Grčku uvek putujemo tokom radne nedelje. Izbegavamo vikende, petak i ponedeljak. I to sasvim dobro funkcioniše. Utorak je, iz Srbije izlazimo posle neka 4 sata vožnje od Beograda, a onda su pred nama još otprilike 2 sata vožnje kroz Makedoniju. Ovaj put se nismo zaustavljali na tradicionalnom odmorištu na veleškom jezeru, već samo na ovoj pumpi, u nekom prilično pustom delu zemlje.

Negde u Makedoniji

Od ulaska u Grčku do našeg prvog prenoćišta u mestu Novi Pantelejmon (Neos Panteleimonas) stigli smo nakon otprilike sat i po, odnosno negde oko 4 popodne. Dovoljno vremena da se odmorimo, večeramo, još malo odmorimo i sutra ujutro nastavimo put.

Naš hotel u Pantelejmonu nalazi se u brdu, relativno daleko od mora i plaže, a to znači i daleko od gužve. I zato je idealan za odmor koji nam je potreban posle vožnje od Beograda, a uz to, pruža izvanredan pogled na krstaški zamak iz XIII veka.

Pogled na zamak

Levo je Olimp a negde u daljini Halkidiki...

Vrlo ljubazna vlasnica hotela dočekala nas je s kafom na račun kuće, nakon čega smo otišli u sobu da se naspavamo. Rezervisali smo malu sobu koja je bila jeftinija od ostalih, jer nam je za ovo prenoćište bio potreban samo udoban krevet i ništa više. Malo smo se razočarali kada smo ustanovili da se ispred sobe nalazi neka vrsta trema/terase preko koje prolaze i drugi gosti, ali za jedno popodne i noć bilo je sasvim prihvatljivo.

Trem ispred sobe

Nakon podužeg popodnevnog spavanja, zaključili smo da nismo raspoloženi za bilo kakvu šetnju ili vožnju do centra mesta. Mene je malo boleo stomak - verovatno da mi kafa s mlekom nije prijala, pa smo se spustili do hotelskog restorana da vidimo ima li nešto za večeru. Vlasnica je opet bila tu, raspoložena za priču. Goran je naručio svoj omiljeni grčki napitak (uzo), a ja sam pitala da li može da mi preporuči neko domaće lekovito piće (za moj bolni stomak). Naravno da može! Specijalno za mene i moj stomak ubrzo je stigla čašica mastike! Po rečima stručnjaka (vlasnice hotela i restorana), lekovito dejstvo se postiže ako se jedna čašica popije pre jela, a druga posle jela. 

Etiketa prave grčke mastike

Te večeri, mastika je postala moje omiljeno žestoko piće! Pila sam je skoro svake večeri (po preporuci stručnjaka - pre i posle jela) tokom celog letovanja. Mastika koju sam ja zavolela, ima veoma specifičnu aromu koju joj daje smola drveta mastike. Uzo, za razliku od grčke mastike, svoju prepoznatljivu aromu duguje anisu.

Kad smo već kod ovih izvanrednih grčkih pića, vlasnica hotela nam je otkrila još jednu „tajnu“: crno dezertno vino, Mavrodafni, koje smo takođe uvrstili u listu naših omiljenih pića.

Posle aperitiva, stigla nam je večera koja je bila zaista izvanredna. Ako nekad ponovo budemo prolazili kroz Novi Pantelejmon, znamo da u ovom restoranu služe savršeno slasno svinjsko pečenje, bogovski ukusne masline - kalamate i još mnogo toga. 

Nakon večere, ostalo nam je samo da uživamo u noćnoj panorami obronaka Olimpa s jedne strane i zagasito plavog mora s druge. I da se dobro naspavamo pred sutrašnji nastavak putovanja, do juga Peloponeza.

Terasa restorana

Noćna panorama sa terase

Grčka 2014 - avgust, tura od 3700 km

Posle majskog boravka u Španiji, nismo imali veliku dilemu gde ćemo na letovanje. Grčka! Dovoljno je blizu da može da se ide kolima, dovoljno je velika da može da se ode daleko od većine mesta koja najčešće posećuju naši sunarodnici, a povrh svega - puna je izazova za jedno nezaboravno letovanje!
Dodatnu inspiraciju za ovo letovanje pronašli smo u fantastičnim predavanjima o grčkoj mitologiji koja smo slušali tokom leta. Zahvaljujući tim predavanjima, vreme antičkih bogova i heroja ukazalo nam se u jednom sasvim novom svetlu. Zato smo poželeli da posetimo makar neka od mesta u kojima i danas postoje spomenici tom čudesnom vremenu.

Na put smo krenuli 19. avgusta, prvu noć prespavali u Pantelejmonu (neki ga zovu i Platamon), a onda se spustili do Mesinija na Peloponezu. Iz Mesinija smo napravili nekoliko dnevnih izleta i obišli neka od najčuvenijih mesta iz perioda antičke Grčke koja se nalaze na Peloponezu. Nakon devet noći provedenih u jednom šarmantnom hotelu na obali mesinskog zaliva, vratili smo se na sever, u centralnu Grčku, do sela Kastraki koje je u podnožju Meteora. U Kastrakiju smo spavali dve noći, a pre povratka u Srbiju prenoćili smo u mestu Veria. 
Tokom ove dve nedelje letovanja ukupno smo prešli 3700 km...

Interaktivna mapa - klik na ovaj link

2014 - 13. maj, Alcalá de Henares i povratak u Beograd

Dvanaesti i poslednji dan ovogodnišnjeg boravka u Španiji. Nešto pre podneva izašli smo iz „našeg“ madridskog stana u Calle José, a pošto smo imali kasni popodnevni let za Beograd, odlučili smo da svratimo do gradića Alkala de Enares (Alcalá de Henares) koji je udaljen svega oko 30 km od Madrida.

Alkala de Enares je rodno mesto Migela de Servantesa i savršeno zaokružuje jučerašnju posetu Konsuegri i Don Kihotovim vetrenjačama. Uz to, ovo je ponovljena poseta - ovaj put po danu. Prvi put smo bili u Alkali u maju 2011. i u mojoj blogerskoj beleški o toj poseti pomenula sam neke važne podatke o ovom gradiću.

Tada smo bili u kasnim večernjim satima, ulice su bile prilično puste, nismo se najbolje snašli i vrlo brzo smo se smestili u jednom kafiću.

Današnji dan je predivan, dušu dao za šetnju i fotografisanje ovog veoma simpatičnog mesta. Nemamo nikakav određen plan za razgledanje, naprosto ćemo uživati u poslednjim satima koje provodimo u Španiji.

Plaza Rodríguez Marín

Biskupska palata (Palacio Arzobispal de Alcalá de Henares)

Detalj sa fasade biskupske palate

Skulptura Katarine Aragonske, prve od šest supruga Henrija VIII

na trgu Plaza de las Bernardas

Katarina Aragonska, prva supruga engleskog kralja Henrija VIII rođena je u Alkali. Njena statua nalazi se uz samu palatu u kojoj je rođena, a ispod statue je spomen ploča na kojoj piše:

Catalina de Aragón

1485-1536

Alcalaína

Infanta de Castilla

Reina de Inglaterra

Alcalá de Henares 2007.

(U prevodu: Katarina Aragonska, 1485-1536, rođena u Alkali, kastiljanska princeza, kraljica Engleske, Alcalá de Henares 2007.)

Uprkos njenoj nesrećnoj sudbini koja ju je zadesila jer nije rodila sina tj. prestolonaslednika, neka vrsta „pravde“ je ostvarena, jer je upravo njena (i Henrijeva) ćerka Marija postala prva engleska kraljica (u istoriji poznata i po svom nadimku - krvava Marija).

Statua Katarine Aragonske nalazi se na trgu Plaza de las Bernardas, naspram arheološkog muzeja.

Museo Arqueológico Regional

Arheološki muzej smešten je u zgradi nekadašnjeg samostana. U njemu se čuvaju eksponati iz praistorije, rimski mozaici i još mnogo toga. U vreme naše posete Alkali, u toku je bila izložba pod nazivom „La cuna de humanidad“ (Kolevka čovečanstva). 

Ulicama Alkale...

Ispred kafića „El perro verde“ u kome smo sedeli u maju 2011.

Ulicama Alkale (ali i svakog drugog španskog grada) uvek stignemo do nekog ovakvog izloga, zastanemo i najčešće odlučimo da „samo još ovaj put“ prekršimo pravilo koje pokušavamo da poštujemo već neko duže vreme. Uglavnom bezuspešno! Ova peciva i slatkiši naprosto su neodoljivi! 

Iako je univerzitet jedno od glavnih obeležja Alkale, ovde je mnogo toga posvećeno Servantesu. Na dan Servantesove smrti, 23. aprila, u Alkali se dodeljuje „Servantesova nagrada“ koja važi za najprestižniju književnu nagradu u svim zemljama španskog govornog područja. Nagradu dodeljuje lično španski kralj, što dodatno govori o njenoj važnosti.

U ulici Calle Mayor nalazi se Servantesova rodna kuća koja obnovljena 1956. godine i pretvorena u muzej. Ispred kuće je betonska klupa na kojoj posetioce dočekuju Don Kihot i Sančo Pansa.

Ispred Servantesove rodne kuće (Museo Casa Natal de Cervantes)

 

Bele rode

Kao i u nekim drugim španskim gradovima, u Alkali takođe ima mnogo roda. Njihova gnezda mogu se videti na krovovima crkava i istorijskih objekata, ali su i one same značajna turistička atrakcija. Alkala je smeštena kraj reke Enares (Henares) gde rode mogu da pronađu dovoljno hrane i materijala za gnezda. I što one, očigledno, maksimalno koriste!

Plaza de Cervantes

Selfi pred povratak...

„Yo espero mucho del tiempo. Su inmenso vientre contiene más esperanzas que sucesos pasados y los acontecimientos futuros han de ser superiores a los pretéritos“ S.B.

Do sledećeg dolaska u Španiju...