Osvanuo je poslednji dan našeg boravka u Lisabonu. Za razgledanje smo imali na raspolaganju pola dana jer naš avion poleće tek popodne. Prethodne večeri smo napravili plan šta bismo i kojim redom mogli da obiđemo i po tom planu smo i krenuli.
Pogled iz našeg apartmana
Pošto smo imali ograničeno vreme na raspolaganju, morali smo da koristimo taksi više nego obično. Tako smo stigli do prvog mesta koje smo planirali da obiđemo - zamak svetog Đorđa, tj. Castelo de São Jorge. Do ulaza u zamak put vodi kroz vrlo živopisne ulice. Sve veći broj prodavnica suvenira bio je siguran znak da uskoro stižemo do zamka.
Na putu do zamka
Međutim, bili smo pomalo razočarani onim što smo videli. U pitanju je tvrđava koja prilično podseća na naš Kalemegdan, bez nekih posebnih sadržaja, pa smo odlučili da se ne zadržavamo već da se spustimo do Alfame, najstarije lisabonske četvrti. Alfama je na padini koja počinje ispod tvrđave svetog Đorđa i spušta se sve do reke Težo.
Nekim čudom, Alfama nije stradala tokom velikog lisabonskog zemljotresa u XVIII veku, pa su u njoj do današnjih dana ostale sačuvane živopisne uske uličice i mnoštvo malih trgova. Kraj jednog od takvih trgova je vidikovac koji je omiljeno mesto za fotografisanje panorame Lisabona.
Sa vidikovca Portas do Sol
Na ovom vidikovcu, osim u fantastičnom pogledu na grad i reku, imali smo prilike da uživamo i u muzici uličnog gitariste. Očigledno je da je ovo njegova uobičajena pozornica, pa je rado pozirao pred mojim fotoaparatom.
Gitarista sa Alfame
Nastavljamo šetnju vijugavim ulicama Alfame i slučajno nailazimo na tramvajsku stanicu i tramvaj koji upravo prima putnike. Pa, kad smo već tu, hajde da se provozamo čuvenom linijom 28.
Linija 28
Kao što to obično biva, kada nemamo previše vremena - vreme nam protiče suviše brzo. Posle vožnje tramvajem, sedamo u taksi i spuštamo se do ulice Rua de Santa Justa. Nalazimo se na pola puta između trga Rossio i Praça do Comércio.
Pravo ispred nas je lift Santa Justa koji je još jedna turistička atrakcija, ali ima i svoju praktičnu primenu: povezuje donji deo grada sa ulicom Rua do Carmo, koja je jedna od glavnih trgovačkih ulica u Lisabonu.
Lisabon je brdovit grad i kretanje po njegovim ulicama, naročito ako to uključuje i nošenje tereta, može da bude veoma naporno i teško.
U drugoj polovini XIX veka napravljeni su prvi ozbiljni predlozi kako da se olakša pristup ulici Rua do Carmo i celoj četvrti iznad te ulice.
Izgradnja lifta je počela krajem XIX veka, a davne 1901. godine lift je počeo sa radom. U početku je imao pogon na paru, ali već nakon šest godina, lift je modernizovan uvođenjem električnog pogona.
Zato, kad smo već tu, idemo prvo na vrh vidikovca do koga vodi ovaj lift.
Pogled na trg Rossio
Beli šatori na trgu Rossio podsetili su nas na prethodno veče i degustaciju likera u korpicama od čokolade. Sa trga se čula muzika, repertoar namenjen mahom tinejdžerima, ali sve je delovalo veselo i opušteno. Pravo nedeljno pre podne.
I za kraj, ostalo je da prošetamo još do trga Praça do Comércio, do koga smo praktično stigli još prve večeri, ali nismo izašli na njega. Bilo je kasno, pao je mrak, pa smo išli samo do slavoluka Arco da Rua Augusta.
Na ovom trgu je u XVI veku izgrađena kraljevska palata, ali je ona (i sve oko nje) uništeno u velikom zemljotresu 1755. godine.
Obnova ovog prostora trajala je decenijama: prvo je izgrađena velika zgrada u obliku latiničnog slova „U“ u kojoj su smeštene kancelarije raznih državnih službi, prvenstveno onih koje su zadužene za trgovinu, carinske i lučke poslove. Dvadeset godina posle zemljotresa, u središtu trga postavljena je konjanička statua kralja Žozea I, a slavoluk Arco da Rua Augusta je izgrađen tek 100 godina kasnije.
Danas ovaj trg, osim lepih zgrada, krasi puno svetlosti i širine i zato je to pravo mesto za našu poslednju fotografiju sa ovog putovanja.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
